Na Kosovu, potrošnja električne energije je glavni faktor koji doprinosi emisiji gasova staklene bašte i ugljen-dioksida za industrijski, komercijalni i sektor domaćinstava. Ovaj doprinos je vezan za činjenicu da se 95% proizvodnje električne energije obezbeđuje iz uglja ili lignita, dok ostatak iz obnovljivih izvora. Najveći deo električne energije danas proizvode elektrane sa zastarelom tehnologijom, posledično sa niskim troškovima proizvodnje i visokom pouzdanošću. Oko 5% instalisanih kapaciteta je iz proizvodnje obnovljive energije.
S jedne strane, međutim, zabrinutost oko dugoročne održivosti proizvodnje zasnovane na fosilnim gorivima, posebno zabrinutost u vezi sa klimatskim promenama i budućim troškovima životne sredine koji se uglavnom ne uzimaju u obzir, guraju energetsku industriju ka održivim izvorima obnovljive energije sa niskom emisijom ugljen dioksida. Očekivanja energetske zajednice za ovu promenu su velika i vladine politike bi takođe trebale da potisnu energetsku industriju u ovom pravcu.
S druge strane, čini se da idemo ka globalnoj energetskoj krizi. Evropa se od septembra 2021 suočava sa poskupljenjem električne energije i do 230 odsto. Zašto se ovo dešava? Najjednostavnije objašnjenje je zato što potražnja za energijom trenutno nadmašuje ponudu što je dovelo do povećanja cena. Razlozi za to su različiti, počev od povećanja cene gasa, oživljavanja privrede nakon Covid-19, povećanja poreza na ugljenik za 76% (sa 34 evra sredinom januara 2021 na skoro 60 evra u oktobru 2021). Štaviše, mnoge zemlje u svetu za dobre i dobrodošle ekološke svrhe prestale su da ulažu u goriva i očigledno do sada nema dovoljno čiste/obnovljive energije koja bi zamenila goriva.
Razume se da savremena društva ne mogu da funkcionišu bez održivog pristupa energiji, pa čak i kada se takve krize osete, vlade čine sve što mogu da obezbede električnu energiju. Stoga se dodaje zabrinutost da se oni mogu preusmeriti na upotrebu goriva stvarajući kontradikcije prilikom uspostavljanja strategija.
Trenutno tržište energije na Kosovu u velikoj meri zavisi od proizvodnje energije iz fosilnih goriva i ovo čini Kosovo najgorom mešavinom električne energije u regionu u smislu uticaja na životnu sredinu i društvo. Zbog ove činjenice, i imajući u vidu da Kosovo uvozi električnu energiju u proseku od 12-18% godišnje, Kosovu je potrebna ozbiljna strategija energetske tranzicije, koja će prepoznati činjenicu da se emisije ugljen-dioksida moraju brzo smanjiti i shodno tome upravljati povećanjem cena električne energije (koja izgleda neizbežna) postepeno.
Stoga, da bi prešlo energetsku tranziciju, Kosovo mora da poveća proizvodne kapacitete tako što će napraviti mešavinu svih obnovljivih izvora energije.
Od obnovljivih izvora energije, solarna energija je rešenje koje nudi najviše mogućnosti za smanjenje emisije gasova staklene bašte kako bi se pomoglo u borbi protiv globalnog zagrevanja i generalno da bi se ponudio veliki potencijal u proizvodnji električne energije. Nažalost, od ukupne proizvodnje električne energije na Kosovu (uključujući sisteme van električne mreže) samo 1% je iz solarne energije.
Tehnologija solarne energije, koja se zasniva na neiscrpnom izvoru primarne energije, tehnički je dokazana i već nudi ekonomsko obrazloženje za investiciju, pružajući mogućnosti da je koriste svi nivoi društva, od institucionalnog, industrijskog, a nedavno i privatnika ili domaćinstva.
Ove investicije se kanališu kroz:
Velike i centralizovane elektrane za proizvodnju energije;
Manje distribuirane ili decentralizovane fotonaponske sisteme;
I u malom obimu, na nivou individualnog potrošača - fotonaponski sistemi na vrhuncu sopstvene potrošnje;
Na kraju, ističem da je za ProCredit banku minimiziranje negativnog uticaja na životnu sredinu i proaktivno promovisanje održivog načina poslovanja sastavni deo naše strategije. S obzirom na uticaj koji ulaganja u fotonaponske sisteme imaju na smanjenje gasova staklene bašte, mi kao banka smo proaktivni na tržištu od 2017. godine promovišući i finansirajući ove investicije.
Prema našoj internoj proceni, do novembra 2021. godine, finansirali smo 60% kapaciteta instaliranih u fotonaponskim sistemima za sopstvenu potrošnju na Kosovu od strane malih i srednjih preduzeća. Ukupno 57 projekata sa instalisanim kapacitetom od 9,7 Mwp.
Konstantno ulažemo u obuku osoblja stvarajući visoku stručnost, što nam je omogućilo da budemo tržišni lider u finansiranju solarnog sistema i da budemo katalizator tranzicije održive energije.
Fatos Hasani
Rukovodilac Jedinice za upravljanje životnom sredinom
ProCredit Banka Kosovo